Duboko verujem da sve što nas okružuje oblikuje i nas same na specifičan način. Reakcije okoline na moj posao uvek su u istom duhu. Svi su oduševljeni i kažu: „To je pravi poziv za ženu“. Međutim, to u realnosti izgleda potpuno drugačije.

Dizajner enterijera nije neko ko samo osmišljava, crta, stvara, projektuje i uživa u odabiru lepih stvari koje čine neki ambijent. Uvek se nasmejem kad se setim sebe kako u sedmom mesecu trudnoće na merdevinama, na nekom gradilištu, merim prostor. Jer bilo je hitno!

Da bi projekat bio uspešan, dizajner enterijera mora da nadgleda sve faze izvođenja radova. Ne prepuštam slučaju nijedan segment, niti smem da dozvolim da neko od izvođača sam donosi odluke zato što ja nisam bila dostupna.

To su često veliki, ozbiljni i zahtevni poslovi, pa je prisustvo arhitekte dizajna enterijera neophodno da bi se sve uspešno završilo. I tako, više od pola mog posla nalazi se u nekreativnoj, nimalo ženstvenoj sferi.

Velika prednost mog posla je mogućnost da upravljam svojim vremenom. Zakazujem sastanke i obilazim objekte pre podne, dok su deca u školici. Ako preko dana ne uspem da završim sve obaveze, crtanje ostavljam za veče, a noć je ponekad najbolji izbor.